Htedoh ti reci..

Kada smo zajedno ignorišemo svet i stavimo vreme na čekanje. (-MissPotBelly)

Junakinja raznih prica ima tu jednu u kojoj postaje glavna, taj deo sveta koji mora da nazove svojim, zasluzuje da ga ima samo za sebe jer ga je sama kreirala dugim nizom jos duzih godina, strpljenjem, istrajnoscu i strascu koja ni u jednoj drugoj stvari nije tako ogledala njenu Dusu. Ona nije ni strpljiva, ni istrajna, ni promisljena, ni stalozena, ni mirna a  sve to protiv svoje prirode postaje za taj svetu. Skida kamuflazu drske devojke skalpelnog jezika otkrivajuci supermenov plast protkan Kosmosom emocija koje su rezervisane samo za osobu ukusa Ramena. I tako dok su napolju zavijali ljuti vetrovi ona je uzivala toplinu jedne od retkih prilika kada svija ruke oko svog Izvora privlaceci i uvlaceci njegovu nerealnu toplotu u sebe, pazljivo slusajuci strast u njegovom glasu dok opisuje svoju najvecu ljubav – hranu. Taj potpuno drugaciji pogled i dozivljaj u njenom svetu banalne stvari kao sto je hrana ju je opcinio do tancina, opis culnog sudara sa raznim vrstama i prag uzivanja koji proistice iz istog ju je zaprepastio, odusevljenje je raslo dok nije shvatila da se kroji u pozadinski Glas njenog Uma koji se najtise obraca sapucuci mu stvari u Dusu koje mu nikad ne bi rekla u to prelepo lice. “Ti si moj Izvor, tebi se uvek vracam iako te nosim u sebi, kada znam da me cekas kuci ne postoji dovoljno velika hladnoca i dovoljno jak celik cije sivilo bi moglo da me zaustavi u mojim koracima. Seci cu kroz svet i ljude kao ostrica kroz bambus ne osvrcuci se, ne zaustavljajuci se, pecu se na najvisu planinu, ronicu najdubljom rekom, letecu najbrzim vetrom, sijacu najsjajnije nebom sve dok me ti docekas da mi zagrejes srz. Sreca koju mi pruzas potpuno nesvestan toga ti je zasluzila moju vecnu lojalnost i stit od sveta, kao sto si ti moja unutrasnja snaga ja sam tvoja spoljasnja koja ce stajati izmedju tebe i svega sto se usudi da kroci na tvoju stazu.’ I Glas nastavi da mrmori u tinjajucoj vatri Duse ciji plamen bi moguc zbog Sunca pored, a spoljni glas se vratio na traku nastavljajuci o vrstama voca za koje junakinja nikad nije ni cula ali ju je njegovo pripovedanje privolelo da pozeli da ga proba. U toplini mehura koji naziva svojim svetom snivala je slatke snove u dugotrajnim i jarkim potezima cetkice prozimajuci ih melodijom Kosmosa potiskujuci usne u tanku liniju suzdrzavajuci ih od talasa koji je pretio da se prelije na njega poput lave…

Cosmoul

Advertisements

About itanadean

Sta bih mogla da vam kazem o sebi? Da procitate pripovetku o Izvanzemaljki Izi. Pisana iz perspektive mog prijatelja, i ja sam bila iznenadjena gledajuci se kroz oci sveta... ali nista nije promenilo, to sta drugi ljudi misle o meni se mene savrseno ne tice. Tice me se Kosmos, Put, Dusa, ljubav, umetnost, odnosi medju ljudima, alhemija, magija, okultno, DNK nauka, i svi neobicni, posebni ljudi s kojima imam cast da delim Vreme zivotnog puta.
This entry was posted in Uncategorized. Bookmark the permalink.

2 Responses to Htedoh ti reci..

  1. Veoma lepo, veoma. Samo nastavi. 🙂

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s