Nova godina

Devojcica je sedela u sivoj prostoriji trazeci boju. Cak je i hrana na stolu bila siva. Krajickom oka sa svoje leve strane je s vremena na vreme hvatala kobaltni odsjaj koji joj se uskoro obratio iznosenim glasom osamdesetdvogodisnjaka. Pitao ju je jel jede dobro, jel uci, gde je provela 23. sat stare godine i da li je zadovoljna prvim danom nove. Sivi ljudi sa sivim pricama su zujali u pozadini kao skakavci na letnjoj veceri punoj ustajalosti. Covek do nje je bljestao svojom belom kosom poput cveta koji drzi sunce u sredini i prodirao u dusu svojim srebrnim ocima punih ruzicastog odsjaja. Mesanje kobalta i ciklame ju je podsetilo na cvece koje je odnela Mami prethodnog dana, bila je uverena da bi joj se jako svidelo, to su joj bile omiljene boje. Starac ju je drzao za rame svojim drhtavim rukama punim istorijskih reljefa koji su dokazivali 82 godine provedene na Zemlji, oci su mu postajale staklastije svakim trenom dok joj je govorio kako je sinoc iz kreveta posmatrao vatromete; u odgovor na to njen osmeh je postajao sve siri kao da ce njime moci da otkloni neizmernu tugu iz njegovih ociju. Sivi ljudi su se primakli pricajuci o sivim stvarima. Iznenada je uhvatio zenu zlatne kose koja se nasla pored njih i privukao je k njima na sofu. Uzurbanim glasom joj je sipao reci jednu za drugom ‘ti si starija, moras da je zoves, da se drzite zajedno, da dolazi -pa evo deda, vidis da je dosla; -da, da (sada vec stiskajuci joj ruku pustajuci ruzicaste kapi da se kotrljaju niz izbrazdane obraze poput tihih molbi) ali morate da je pazite, da da joj uvek budete primer, da zna da nije sama..’ ne shvatajuci da siva sestra sa svojim sivim muzem i sivozonim zivotom ne moze biti dalje od devojcice u crvenom dzemperu, daljina se mogla izmeriti razmakom dveju Nebula. Sestra mu je povladjivala i klimala glavom plaseci se da ostalim sivim ljudima ne zasmetaju njegove jarke boje. Prosaptavsi sledece reci kao da devojcica koju grli kraj sebe ne zna tu cinjenicu, rece zlatokosoj unuci sa finalnim glasom: ‘Morate da je pazite, ona je bez majke.’ i pusti joj ruku da pokrije svoje srebrne oci. Devojcica je posmatrala kobaltnog coveka, stiskajuci ga kraj sebe, u nemom pokusaju utehe, znala je da je mislio o svojoj cerci koja lezi ispod hladnog mermera dok je kratkotrajno cvece bljestalo po nocnom nebu, kao sto misli svaki dan na nju, ali njen osmeh je postajao sve siri i siri pokusavajuci njime da razuveri i razveje vecnu tugu tog neduznog starca. Htela je da mu pokaze da ce sve biti u redu, jer ona nije dozvolila da joj oci zaslepi kratkotrajno cvece sto bljestase na nebu kad je sat otkucavao kraj 23. casa, ona je gledala preko cveca, daleko u ogromnu livadu Zvezda i bila sa Mamom. Image

Advertisements

About itanadean

Sta bih mogla da vam kazem o sebi? Da procitate pripovetku o Izvanzemaljki Izi. Pisana iz perspektive mog prijatelja, i ja sam bila iznenadjena gledajuci se kroz oci sveta... ali nista nije promenilo, to sta drugi ljudi misle o meni se mene savrseno ne tice. Tice me se Kosmos, Put, Dusa, ljubav, umetnost, odnosi medju ljudima, alhemija, magija, okultno, DNK nauka, i svi neobicni, posebni ljudi s kojima imam cast da delim Vreme zivotnog puta.
This entry was posted in Uncategorized. Bookmark the permalink.

2 Responses to Nova godina

  1. Dirljiva priča Itana. Baš je lepa. 🙂 Imaš lepe reči za podeliti. 🙂

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s